na kraju svega

Na kraju svega - shvatam...
- mi se poznavali nismo.
Nema tu nista sto se
oprostit` moglo ne bi...
Ja sam bila tek greskom
adresirano pismo,
zalutalo pogresnom nekom...
Nekom neznanom tebi...

I nema tu krivice...
Mozda tek sudbine malo.
Jedan pogresan korak
u nekom pogresnom smjeru...
Mozda smo mogli i bolje
al`... kome je jos stalo...
mi smo jedno za drugo
pronasli pravu mjeru...

Istina, nema tu mjesta
ni ljubavi ni casti...
Ne stanuje vrlina
pod krovovima srama...
Mozda pogresni mi smo
al` tako nisko pasti...
Zar je trebalo to
nekada pravim, nama....?